Svet

Stigli smo do kulminacije našeg dugog putovanja. Na poslednjoj karti vidimo nagog plesača uokvirenog u venac isprepletenih grančica. U uglovima karte naslikani su lav, vo, orao i lik andjela sa oreolom. Karta se zove Svet.

Igrač ima lice, kosu i grudi žene, ali ravni bokovi i stubaste jake noge ukazuju da je u pitanju androgeno biće koje kombinuje i sadržava u svom telu i muške i ženske elemente. Suprotnosti čiji razvoj smo pratili, su ovde iskombinovane u jedan entitet. Ovaj hermafrodit, sklonjen je iz carstav ličnosti u trnscendentalno, pa ipak njegova boja kože označava da je ljudsko biće.

Prirodni venac koji uokviruje plesačicu, pokazuje harmonično uplitanje svih aspekata prirode, svesnih i nesvesnih da bi stvorili trajnu i integrisanu celinu. Venac stvara sveti temenos u kome je igračica zaštićena. Na karti Sunce, blizanci su bili delimično zatvoreni polukružnim zidom od zlatnim cigala; ovde je temenos živ, prirodan, i potpun. On razdvaja plesačicu od svega što je beznačajno i nebitno - od svega što joj ne pripada. Ipak ona ima prostora da se kreće - njen sopstveni prostor - unutar koga je slobodna da se u punoj snazi izrazi. U jungijanskoj terminologiji, oonabi mogal da simbolizuje sopstvo, centar psihičke celine.

Sopstvo je centar naše psihičke ravnoteže. Kada izgubimo vezu sa igračem unutar njega, mi gubimo ravnotežu Kad god izgubimo dodir sa prirodom - našom unutrašnjom prirodom - mi duboko u sebi doživljavamo osećaj niže vrednosti. Biti u vezi sa prirodnim sopstvom, Jung nam govori, znači ne osećati ne ni inferiorno ni superiorno. Jung je to opisao na sledeći način:

Doživeti sopstvo znači da ste uvek svesni sopstvenog identiteta. Onda znate da nikada ne možete da budete niko drugi nego vi sami, da nikada ne možete da izgubite sebe i nikada ne možete da budete otudjeni od sebe. To je zato što znate da je sopstvo neuništivo, da je uvek jedno isto, i ne može se rastvoriti i promeniti nizašta drugo. Sopstvo vam omogućava da ostanete isti u svim trenucima vašeg života.

Ipak Jung takodje razjašnjava, biti u vezi sa sopstvom ne znači biti izopšten iz sveta ili ne osećati njegov uticaj. Pojedinac još uvek emotivno reaguje, ali na dublji način.

Individuacija nije izolacija. Samoostvarenje pojedinca će redovno promeniti one sa kojima živi, i to će uticati na zajednicu, neizostavno rezultirajući i društvenim promenama. Ne to da će samoostvarena osoba početi da stvara novo društvo; već njena unutrašnja svetlost će nepromenljivo sijati na takav način da će druge privući u svoju orbitu. Novo ostvarivanje sopstva u jedinstvenoj osobi će zaiskriti svoju reinkarnaciju, u kolektivnom okuženju.

"Produbljivanje i širenje njegove svesnosti," kaže Jung, "proizvodi vrstu efekta koju su primitivni narodi zvali 'mana'. To je nenameran uticaj na svesnost drugih, vrsta nesvesnog prestiža, i njegovi efekti traju samo toliko dugo dok nisu ometeni svesnom namerom". Jung je ovde izrazio ideju da biti efektan, znači da uticaj pojedinca mora biti nenameran.

Jung je objasnio:

Potpuno izbavljenje iz patnji ovoga sveta jeste i mora da ostane iluzija. Hristov zemaljski život je isto tako završen, ne u duševnom miru, već na krstu. Cilj je važan samo kao ideja; suštinska stvar je opus koji vodi ka cilju; to je cilj života.