Ako je Luda taj impuls duboko u nesvesom koja nas tera u potragu, onda Mag može da simbolizuje faktor u nama koji usmerava tu energiju i pomaže da se ona očoveči. Mag može da inicira proces samoostvarenja, koji je Jung zvao individuacija i da nas vodi u podzemlje našeg najdubljeg sopstva.
Trenscendentalni svet je dom i Ludi i Magu. Luda se igra u njemu kao nesvesno dete; Mag putuje kroz njega kao sezonski putnik. Razlika izmedju Lude i Maga je razlika izmedju šale i predstave madjioničara. Luda se šali sa nama; Mag priredjuje iluzionističke predstave za nas. Luda sprema iznenadjenje iz naših ledja; Mag izvodi svoju čaroliju ispred nas. Pajac nas vara i zasmejava; Mag nas zadivljuje. Luda je tajanstveni usamljenik. Iznenada se pojavi izvikujući "Aprililili", pa opet nestane. Mag će ukključiti i nas u svoje planove. On pozdravlja prisustvovanje njegovim predstavama, ponekad nas čak poziva da u njima i učestvujemo. Da bi magija uspela, neophodan je odredjen stepen saradnje.
Mag je posvećeni umetnik. Kada neka od njegovih kreacija ne uspe, on je zabirnut i rudi se da shvati razloge neuspeha. On je zainteresovan za otrkivanje jednog kreativnog principa iza različitosti. Želi da manipuliše priridom, da ukroti njenu energiju.
U marseljskom tarotu, Mag u jednoj ruci drži svoj čarobni štapić, a u drugoj zlatan novčić. Ruka je glavna u svim čarolijama. Ona simbolizuje čovekovu snagu koja može svesno da pripitomi i oblikuje prirodu, i da njenu energiju iskoristi u kreativne svrhe. Poput treptaja oka, Magova uka stvara iluziju, brže nego što naš um može da prati. Mag ima moć da otkrije stvarnost, ono što je prisutno u svim stvarima. On predstavlja čudotvorni aspekt nas samih koji može da predvidi sakrivene izvore života i da ih otvori. Priča o Mojsiju lepo simbolizuje ovu vrstu otkrivanja. Predvidevši sakrivene vode, on ljubavlju pobedjuje stenu, dok voda ne pokulja da utoli žedj njegovog naroda.
U poredjenju sa naobaveznim dizajnom Ludinog kostima, Magove zakrpe u boji kao da su namerno tako postavljene da omoguće i suprotnost i interakciju, kontrast i koordinaciju. Leva strana odevena je u boje suprotne onima na desnoj strani Magovog tela. Ove boje su jake i naizmenično odbijaju i privlače, ako da šire varnice. Tema stvaralačke antiteze je dalje naglešena na obodu njegovog šešira, koji liči na položenu brojku osam. Ovaj oblik liči na znak koji se u matematici koristi za beskonačno. Kao što je ovde prikazano, skoro hipnotički oblik oboda šešira oivičenog crvenom bojom odnosi se na kretanje suprotnosti, svaka se beskrajno menja u sledeću. Dve elipse ovog znaka u obliku poožene osmice, povezane sa velikom polukružnom izbičonom lili mostom u sredini, takodje se mogu shvatiti kao par ogromnih naočara. Ako stavite te magične naočari, imaćete kratak vizuelni utisak nove dimenzije realnosti. Ove naočare nisu ružičaste. Magov čarobni štapić, poput dirigentskog je instrument za koncentrisanje i usmeravanje energije. Energiji je potreban pravac. Samo sa čovekovom svesnom saradnjiom energija može da se oblikuje tako da ljudi mogu da je koriste. Govoreći psihološki kroz interakciju ljuske svesti i primitivnih, nesvesnih arhetipova, nesvesno se pomera ka svetlu, i kvalitete ljudske svesti se polako razvija ka budnosti. Sve više i više shvatamo da ljudska psiha, kao i ljusko telo, nije statična; oba su, kao i mi samo i kao i svi priordni fenomeni, procesi u evoluciji. Više ne prikazujemo Stvarnje sveta kao nepromenjljiv trenutak kada je Stvoritelj to "uradio" ili "rekao" za sva vremena. Radije, vidimo stvaranje kao dogadjaj koji se neprekidno odvija - večni dijalog izmedju našeg malog Maga i Jednog, što je Bog, Veliki Magus.