Kula, mala privatna kula u kojoj žive dve osobe. Zapečaćena na vrhu, ona ne poziva posetioce s neba i ne dozvoljava da ni toplota, ni svetlo udju od gore. Dvoje koje je sagradilo ovo zdanje, krunisalo je svog kralja, pokazujući da ne priznaju autoritet iznad njihove sopstvene kreacije. Na ovoj gradjevini nema vrata kroz koja bi stanovnici po svojoj volji mogli da ulaze i izlaze ili primaju goste, a prozori su vrlo mali.
Možete zamisliti kako je mračan i izolovan život ova dva stanovnika kule, podignute iznad zemlje, odsečeni od prijatelja, sa podignutim barikadama protiv bogova. Oni mora da su živeli kao zatvorenici. Nesumnjivo su njihovi umovi i srca, takodje bili gladni i mračni kao i njihovo okruženje i čvrsto zatvoreni. U takvim slučajevima, bogovi moraju da nadju načina da udju - ako je potrebno i silom.
U tom kontekstu, vidimo da su dve bolesne duše na ovoj slici oslobodjene nametnutog zatvora, pre nego isterane iz njihove prave kuće. U retrospektivi, efekat munje na njihove živote će izgledati skoro magično.
Munja je uvek doživljavana kao simbol božanske energije, sila koja proizilazi od Boga. Ona predstavlja golu snagu i svetlost u svom najprimitivnijem i neposrednom obliku. Dolazi sa neba da direktno dodirne živote dva tarot smrtnika, bez posredničkog uticaja Maga i njegovog čarobnog štapića, Cara i njegovog žezla, ili Pape i njegovog raspeća.
Psihološki govoreći, mnogi od nas žive u oblacima, zarobljeni u ideološkim kulama naše sopstvene izrade; jer kula može da simbolizuje svaki mentalni sklop bilo da je politička, filozofska, teološka, ili psihološka, koje mi ljudska bića gradimo, ciglu po ciglu, izvan reči i ideja. kao fizički duplikati, kule su korisne da se zaštitimo od haosa, za privremeno povlačenja, i kao dobra pozicija za prihvatanje zaduženja sa distance. One su korisne dokle god mi povremeno ostavljamo mesta za male prepravke i drživmo vrata otvorena tako da možemo po volji da ulazimo i izlazimo. Ali kada sagradimo strog sistem bilo koje vrste i krunišemo ga u kralja, tada postamo njegovi zarobljenici. Više nismo slobodni da se krećemo i menjamo sa trenucima, da dodirnemo plodnu zemlju i da budemo dodirnuti njenim promenama (godišnjim dobima).
Nešto slično mora da se dogodilo dvojici stanovnika kule na ovoj slici, jer njihovo zdanje nema nikakva vrata. Oni su se zazidali unutra. U takvim slučajevima, jedino Božje delo može da ih oslobodi. To oslobadjanje može da ima oblik opasne fizičke ili duševne bolesti, nasilne pormene, ili drugi kataklizmički dogadjaj koji ih izneneada spušta dole na zemlju.
Sve važne psihičke promene su doživljene kao činovi nasilja. Mi se opiremo promeni. Ako zauzmemo strogu pozu, onda može da nam se dogodi slom. Dva čoveka prikazana ovde su još uvek u stanju šoka. Oni još uvek ne znaju šta se dogodilo; ali primetite kako poput životinja, oni instinktivno posežu za malim zelenim biljkama u podnožju kule.
Gledajući u ovu kartu iz našeg izdvojenog ugla, dva mrtnika su spašena od psihološkog uništenja i oslobodjeni zatvora nadobudnog egocentrizma. Sombolički govoreći, oni su za sebe izgradili, u obliku kule, zdanje racionalne misli kojom pokušavaju da se izdignu iznad zemaljskog sveta. Bojeći se haotičnih složenosti i pojedinačke odgovornosit umešane u moralni izbor, oni su se povukli u strog sistem filozofije, čija konkretna opšta pravila donose automatski sve odluke.
Na prethodnoj karti (Djavo), dve figure su nage, što psihološki znači da su njihove primitivne prirode otkrivene. U kuli uništenja oni su prekrili njihov pravi identitet uniformom civilizacje. Dok su prethodno bili robovi svojim djavolskim instinktima, u Kuli su postali zarobljenici svojih jednako djavolskih intelekta. Kao i samog Satanu, njihov intelektualni ponos ih je doveo previsoko i kao i on, moraju neminovno da padnu. Možda će, kao i on, doneti novu svetlost.
Naravno, ovi što padaju su suviše zaokupljeni trenutnim položajem, da bi se suočili sa munjom. Okrenuti su joj ledjima. Kada se dohvate zemlje, veravatno će provesti dosta vremena ližući rane i oplakujući sudbinu. Kao Jov, oni će bez sumnje posvetitit mnogo sati žaleći se na Božju nepravdu i pozivati ga. MOgu čak da prodju godine pre nego što vide svetlo u munji. Kada se to dogodi, njihovo iskustvo Božanskog, kao Jovovo, će pravazilaziti svu ljudsku logiku i moralnost. Ali seme je već duboko u nesvesnom. Prema Jungu, munja označava "iznenadnu, neočekivanu i snažnu promenu psihičkog stanja". Plodove ovog iskustva videćemo u narednim kartama (Zvezda, Mesec i Sunce) gde su prikazane forme nebeskog svetla.
Jedan od mogućih rezultata razmišljanja nad Kulom uništenja, može da poveća našu svesnost u oblasti našeg života gde nam preti opasnost psihičkog ropstva; od navika ili ideja mi smo krunisali kralja. Gde oni sužavaju našu slobodu?Na koje načine koristimo religijske, psihološke ili filozofske sisteme da izdignemo sebe iznad mase čovečanstva?