Kako čovekov svesni život biva sve "civilizovaniji", njegova paganska, životinjska priroda postaje sve surovija. Komentarišući ovo, Jung kaže:
Proklete sile instinkta kod civilizovanog čoveka su neizmerno destruktivnije, pa zato i opasnije, nego što je to slučaj kod primitivnog čoveka, koji na svom skromnom stupnju uvek živi sa negativnim instinktima. Upravo zato se nijedan rat iz istorije ne može meriti sa ratovima civilizovanog naroda po kolosalnoj količini strahota.
Jung dalje objašnjva da klasična slika Djavola predstavljenog kao pola čovek, pola zver "tačno opisuje grotesknu i zlokobnu stranu nesvesnog, jer se nikada zaist nismo uhvatili u koštac sa posledicama koje su ostale od njegovog prvobinog divljeg stanja."
Ta unutrašnja zver koju smo projektovali u Djavola je, na kraju krajeva, Lucifer - Nosilac Svetlosti. On je Andjeo - čak iako padajući - i kao takav je izaslanik Boga. Samim tim, potrebno je da ga upoznamo.
Kroz aktivnost Satane, mi ljudska bića smo izgleda prognani iz Raja instinktivne poslušnosti i životinjske prirode, da bismo mogli da ostvarimo dusbinu specifične ljudske prirode. I sada, ispitani o znanju o dobru i zlu, suočeni smo zauvek sa odgovornošću moralnog izbora. Više nismo sposobni, kao poslušna deca, da bezbedno ostanemo u granicama nagomilanog etičkog koda. Mi smo, kako reče Žan Pol Sartr "osudjeni da budemo slobodni."
Bez slobode izbora, ne može biti prave moralnosti. Činjenica je da većina nas danas ima više slobodnog izbora nego što shvatamo; ali mnogi, još uvek nesvesno zarobljeni u kulturološkim moralnim pravilima, odbijaju da prihvate odgovornost za moralni izbor. Mnogi od nas jednostavno nemaju ideju za šta sve možemo biti sposobni, iako smo oslobodjeni svih nogomilanih okova, i realnih i umišljenih. Dokle god se automatski pokoravamo moralnim kodovima, mi nismo slobodni. Dokle god odbijamo da se okrenemo i suočimo sa našim unutrašnjim djavolima - u kom god obliku oni bili - mi nismo ljudi.
Mnogi psiholozi se slažu da je odbijanje naše djavoske strane glavni uzrok većine nereda u svetu danas. Naše emocije, fanatizam, osvetoljubivost, nasilje i zbunjenost (koje nisu priznate i prihvaćene u našim životima), sada eksplodiraju u masovnom smislu kao što su svetski ratovi, pobune, veliki požari i opšta uništenja. Jer to je očita istina u životu, kada naši negativni aspekti nisu prihvaćeni kao nešto što pripada našoj unutrašnjosti, i počinju da deluju protiv nas spolja.
Što više postajemo svesniji našeg stvaralačkog potencijala, moramo se čuvati trikova naše senke i biti odgovorniji u odnosu na nju. Kako se svesnost širi, svest postaje prečišćenija, tako da postajemo svesni potencijalne štetnosti čak i najobičnije reči ili dela. Pošto je svaka ljudska pobuda u suštini amoralna, ono što čini instinktivno delanje nemoralnim je jednostsavno njena nesvesnost. Svaka pobuda koja ispoljava sebe svesno je primitivna, nekontrolisnaa, prinudna, i zbog toga potencijalno štetna.
Kada su Adam i Eva zagrizli jabuku, mogli su tada da posmatraju svoju nagost (što simbolički znači da su izgubili svoju slepu nevinost i bili primorani na novu samosvesnost). Kao rezultat, oni su proterani, da dostignu samoostvarenje. Priroda više nije mogla da hrani njhovu samosvesnot koja se širila; ljudska svest mora sada sama svojim snagama da traži hranu.