Andjeo Umerenosti je odlučujuća karta pri postavljanju tarota, jer podstiče na veliki broj radnji koje slede. Crveni i plavi bokal koje vidimo zapravo povezuju i simbolizuju duh i telo, muški i ženski princip, jin i jang, razumnost i nerazmunost, ili se njihov uzajamni odnos povezuje sa "večanjem Hrita i Sofije", odnosno "jedinstvom vatre i vode". Tečnost koja se presipa iz jednog krčaga u drugi nije ni crvena ni plava, već prozirno bela, što asocira na čistu suštinu, možda energiju.
Naravno dve suprotnosti kao što su vatra i voda u prvi mah ne mogu direktno da se dovedu u vezu. Njihovo sjedinjenje, u ovom slučaju bez sumnje bilo bi katastrofalno. To bi moglo da dovede ili do snažne dominacije vatrenog elementa ili u istoj meri do njegovog katastrofalnog suzbijanja od strane nadolazećeg talasa vode. Da bi se ova dva elementa (plavi i crveni) sigurno susrela u stvarnosti, potrebno je prvo pronaći njihovu vezu u najskrovitijim deloviima ljudske psihe. To je zapravo obred koji Andjeo propoveda.
Kao i u svakoj sukobnoj situaciji, prvi korak ka rešenju problema je pronalaženje posrednika - nekog čija mudrost i razboritost može da objedini obe strane. Andjeo Umerenosti, koji drži sa podjednakom pažnjom i crveni i plavi krčag, je zapravo taj posrednik. Njegova krila nam govore da se radi o nadljudskom biću, koje može da se izdigne iznad nevažnih, zemaljskih stvari. On živi u carstvu do koga obični smrtnici ne mogu da dosegnu. Nijedno ljudsko biće nije naslikano na ovoj karti, što nam govori da ova karta predskazuje sve ono što se dogadja u junakovom nesvesnom biću, bez svesnosti ili učestvovanja ega.
Za Ekharta, andjeli su predstavljali "ideje Boga". Prema Jungovom mišljenju, andjeo personifikuje ulazak u svest nečeg nvog što se uzdiže iz dubokog nesvesnog. On je jednom prilikom definisao andjele mnogo odredjenije, kao "personifikovane preosioce nesvesnog, koji žele nešto da kažu". Andjeo Umerenosti, kao što vidimo, još uvek nije ništa objavio. Ali ako naš junak želi da čuje Andjelovu poruku, mogao bi da započne razgovor sa njim. Takav dijalog ustanovljava živu vezu za odgovore "onog drugog".
Ovaj metod prikazivanja nečije veze sa unutrašnjom figurom (koju Jung naziva "aktivna mašta") su koristili i alhemičari. Oni su ga nazivali meditacija. Ruland Leksikograf definisao j meditaciju kao "unutrašnji dijalog sa nekim nevidljivim, sa Bogom, sa samim sobom, ili sa nečijim dobrim andjelom."
Posle citiranja Rulanda, Alan Mekglašan je dodao: "i sa nečijim mračnim andjelom". Ovo je prikladan dodatak, za (kako je Jung istakao) andjele, koji su kao svi arhetipovi stvorenja diskutabilnog morala. U tarot karti Djavo, koja sledi ovu, suočićemo se sa najintrigantnijim i najmračnijim od svih, sa Princom LUciferom, posrnulim andjelom.
Ali Andjelu Umerenosti možemo sa sigurnošću verovati, pošto on na svom čelu ima cvet čijih pet latica poredjanih u krug podsećaju na mandalu. Ova mandala je smeštena na mestu trećeg oka, tradicionalnom mestu najviše svesti (u jungijanskoj terminologiji poznatom kao tačka individuacije). Na statuama bude uvek je neki znak na čelu. To je znak probudjene svesti ,simbol drugi put rodjenog.
Iako je junakova svest o Andjelu još uvek duboko zakopana, gde njegov svestan um ne može da prodre, on opak intuiivno počinje da oseća da je i on obeležen. Isplovio je iz sukoba sa smrću kao neko ko je po drugi put rodjen;oseća svoju svesnost koja procvetava u novom životu. Pošto je za trenutak spazio to andjeosko biće, on se sada oseća izabranim - izdvojenim iz gomile.
Uravnotežena poruka izlečenja i ujedinjenja obično nam dolazi onda kada smo najusamljeniji - kada su naši životi, unutrašnji i spoljašnji, najnepovezaniji. To se dešava u trenucima kada se ego oseća nesigurnim; figure iz duboke nesvesnosti mogu da se pomere u našu svesnost.
Naš junak se upravo našao u takvoj situaciji. Činjenica da je Umerenost poslednja karta u horizontalnom redu naše mape, označava psihološku prelomnu tačku, koja pokazuje da će se u libidu desiti dinamična promena.
Zbog terora koji je iskusio suočavajući se sa skeletom na prethodoj karti, naš junak je uplašen i usamljen, dezorijentisan i rastrojen. Ne može da se vrati svojim starim navikama; njegov život koji formalno proživljava u stvari leži na runama. Njegova svesna ličnost je privremeno zatvorena. Iako je školjka njegovog starog obezbedjenja sada nepovratno uništena, ipak se vidi novo svetlo, nejasna vizija potencjalne celine.
Medju bučnim kricima mnoštva sukbljenih ideja, osećanja, i mišljenja koji se kovitlaju u njemu, nazire se centar sakrivene tišine. Ponekad kada pogleda unutrašnjim okom, može da uhvati blede obrise svog andjela čuvara kako je prikazano u tarotu. Ponekad, ukoliko pažljivo sluša, može da čuje utešni zvuk podzemnih voda kako počinju ponovo da teku, i da oseti kako energija ubrzava i juri ka novom životu. Carstvo Smrti je završeno, svež libido je na snazi.
Na ovoj karti vidimo početak Vodolije u psihi, koja vodi ka ponovnom otkrivanju čoveka i njegovog sveta, kao celine. Prvobinto, reč celina (whole) bila je sinonim sa sveti, posvećeni (holy), i glagol lečiti (to heal), značio je napraviti celinu (to make whole). Jungov zaključak je bio da neuroze predstavljaju gubitak kapaciteta za celovitost i svetost religioznog iskustva. U Umerenosti, kontakt sa duhovnim je ponovo uspostavljen.
Libido, tako ponovo oživljen počinje da teče u drugom pravcu. Posle prinudne nepokretnosti Obešenog i surovog raščlanjivanja Smrti, junakova energija sada skače, kao struja, sa višeg na niži potencijal. Nova veza je napravljena izmedju nebo plave jasnoće duha i krv crvene ljudske realnosti. Vodolija, znak idealne veze, zadužena je za medjusobno delovanje izmedju savršenog principa i savršene forme. Pošto Andjeo i sipa i dobija, on stvara novu vezu izmedju potresa pozitivnog janga i tihe celovitosti receptivnog jina. Na ovaj način, andjeo ujedinjuje magiju Maga sa njegovim ženskim parnjakom, Snagom.
U Umerenosti, ritual sipanja ponovo povezuje junaka sa duhovnim svetom koje je ranije spazio u prolazu kao Obešeni, ali je od tada izgubljen. U budućnosti bez sumnje će biti vremena kada će ponovo biti bez kontakta sa svojim Andjelom i andjelovim svetom besmrtnih istina. Ali nikada više neće osetiti potpunu oduzetost, pošto je sada iskusio zvuk andjelove vode duboko u sebi.
Kada se spoljašnja i unutrašnja stvarnost nesvesno pomešaju, bez andjela čuvara da nadgleda, naši životi postaju zbrkani i konfuzni, često sa strašnim posledicama. Ako pokušamo da živimo na spoljašnjoj strani drame koja više pripada unutrašnjoj strani, zaplet može da se završi tragično. Mogli bismo, na primer, da projektujemo Andjela Umerenosti na neku osobu koju poznajemo, poveravajući toj osobi da vodi računa o svim našim sukobima, problemima, nadama i snovim,a očekujući da ona, koju sada vidimo kao natprirodno biće (andjela), dovede naš život u red. Ako je tako, ne treba da kažemo da će Andjeo sa karte četrnaest jednog dana uskočiti u naš špil kao Djavo sa karte petnaest.
Podjednako je neprkatično pokušati utisnuti u naš unutrašnji svet dogadjaje koi pripadaju spoljašnjoj realnosti. Ako, na primer, imamo problem sa našim bračnim drugom ili komšijom, zaludno je da tu scenu u potpunosti prihvatimo na nivou simbolike, provodeći duge sate u izmišljanju dijaloga sa tom osobom ili teoretisati zatvarajući se u sebe, o mogućim razlozima takvog ponašanja drugih. Iako je malo samokritike dragoceno, dolazi vreme kada pojedinac mora da zakorači u stvarnosti i da započne pravi životni dijalog sa osobom u pitanju. Vrlo često, kada smognemo hrabrosti da uradimo tako nešto, pronalazimo da je spoljašnja stvarnost manje strašna od unutrašnje drame koju smo izmislili. Može čak i da se dogodi da ono što je izgledalo u našoj mašti kao tragedija neprijateljstva, u stvari ispadne komedija grešaka.