Luda je lutalica, energična, sveprisutna i besmrtna. Ona je najmoćnija od svih tarot karata. Pošto nema svoj broj, slobodna je da putuje po svojoj volji, često remeteći uspostavljen red svojim nestašlucima. Ona i dalje uživa da remeti poredak.
Luda povezuje dva sveta - svakodnevni, savremeni svet, gde provodimo najveći deo vremena, i neverbalni svet mašte tarot karate, koji posećujemo povremeno.
Luda je u tako bliskom kontaktu sa svojom instinktivnom stranom da ne mora da gleda kuda ide; njena animalna priroda je vodi. U nekim tarot kartama Luda je prikazana sa povezom preko očiju, što dalje naglašava njenu sposobnost da radi instinktivno, pre nego da se koristi vidom, koristeći intuitivnu mudrost umesto konvencionalne logike.
Kao ludo hrabar, treći brat iz bajki koji juri tamo gde se anđeli boje da hodaju, i na taj način dobija ruku princeze i njeno kraljevstvo, Ludin spontan pristup životu kombinovan je sa mudrošću, ludilom i glupošću. Kada se ovi sastojci pomešaju u pravoj srazmeri rezultati su čudesni, ali kada je smeša suviše tvrda, sve može da izgleda prilično nepromišljeno, zbog čega ona ne mari mnogo.
Naša unutrašnja Luda tera nas u život, tamo gdde je um preoprezan. Ono što izgleda kao ponor iz daleka, može da bude samo mali jarak, ako mu se približimo kao Luda. Njena energija briše sve ispred, noseći druge kao lišće na vetru.
Bez Ludine energije svi bismo bili obični. Luda je centralni lik tarot karata. Ona korača napred, pa ipak se okreće unazad, na taj način povezujući mudrost budućnosti sa nevinošću detinjstva. Njena energija je nesvesna i indirektna, pa ipak čini se da ima svoju svrhu. Ona se kreće izvan vremena i prostora. Vetrovi proročanstva i pesništva prebivaju u njenom duhu. Iako luta bez stalnog prebivališta, ona traje godinama. Njen šareni kostim okreće točak duge nudeći nam bljesak večnosti. Njena kapa, iako prvobitno zamišljena kao parodija na kaluđerski plašt sa kapuljačom, i pored toga pokazuje ozbiljnu povezanost sa duhom. Zvončići na kapi svečano odjekuju u masi, pozivajući ljude da se vrate naivnosti deteta, zvoneći poziv svetog Pavla: "Budimo ludi u ime Hrista". Luda nekada nosi pero u svojoj kapi, što ukazuje na njenu povezanost sa nebeskim duhom. Šarene boje Ludinog odela kao da govore o neskladnom duhu; medjutim u tom prividnom haosu, obrazac je jasno razumljiv: na taj način Luda predstavlja sebe kao most izmedju haotičnog sveta nesvesnog i uređenog sveta svesnog.
Unutar Lude suprotnosti se uvek dodiruju. Pošto u sebi sadrži suprotne polove energije, nemoguće ju je negde pričvrstiti. U trenutku kad smo pomislili da smo uhvatili njenu suštinu, ona lukavo pređe u svoju suprotnost i podrugljivo se smeje iza naših ledja. Napokon, upravo ta njena ambivalentnost i dvosmislenost je čine tako kreativnom.
Simbol Prometejeve vatre, arhetipska Luda oličava promenjivu snagu, koja je stvorila civilizaciju - i koja može da je uništi. Njen potencijal za stvaranje i uništavanje, za red i anarhiju, je prikazan u starom marsejskom tarotu. Ona je predstavljena kako ide svojim putem, oslobođena svih tereta društva, čak bez staze koja bi je vodila; međutim ona nosi konvencionalnu odeću dvorske lude, pokazujući da zauzima i prihvata mesto u vladajućem poretku. Luda može da igra đavola koji nas vodi ka ludilu; ali ona takodje može da nam pomogne da nadjemo svoj put spasenja. Luda je onaj deo nas koji nevino, pa ipak nekako sasvim znalački, teži samospoznaji. Zahvaljujući njoj upadamo u slična blesava iskustva koja kasnije prepoznajemo kao bitna za naš život. Od udarca Lude niko se nikada ne oporavlja. A ko bi i hteo!